Makar na tren
podari mi dodir glatkih butina
i postaću tvoj guru
popločan
razglednicama
sa kojih ćeš čitati bajke
za svoju još nerođenu decu
jer nema pomoći za nas
što krivo srastamo
na vrhu
bilijarskog štapa
i smejemo se kuglama
tim šarenim grudvama
koje nikada neće postati lavina
i nema pomoći za tebe
koja veruješ da
nasmejani ljudi
još jedino žive u reklamama
za patike i džins
i zašto
si izgubila želju
da budeš drugačija i svoja
da potopiš oči u reku
i pobegneš sa ulica
koje te hipnotišu i čine
bespomoćnom
poput cveća
rasutog
po mirnoj vodi bazena
